Metastaze na plućima potpuno se povukle Sve dobro funkcioniše. Pozitivna sam, borim se, ne predajem se
– Da Vam se ruke pozlate –izgovorila je Gorana Ćajić reči duboke zahvalnosti Ranki Vladić, fitoterapeutkinji iz Bijeljine. Ranka je uspela da ostvari ono za šta se Gorana moli svaki dan – da joj mama bude bolje, da ozdravi, da se oporavi.
Sa ovakvim molbama, ali i neizmernom srećom posle uspešnih tretmana Ranka Vladić se svakodnevno susreće. Telefon joj zvoni svakog trenutka. Smenjuju se pozivi onih koji strahuju jer su tek dobili dijagnozu, ali i onih koji, posle njenih višemesečnih tretmana, osećaju boljitak, kod kojih su i lekari iznenađeni pozitivnim pomakom.
Rankino i Goranino poznanstvo počelo je pre nešto više od šest meseci kada je šezdesetogodišnjoj Rodiki Ćajić, Goraninoj majci, ustanovljena teška dijagnoza – metastaze na plućima i na kostima.
– Moj tata je čitao u novinama dobra iskustva Rankinih pacijenata i te stranice sačuvao “za ne daj Bože, ako nekome bude trebalo”, govorio je. Trebalo je, i to baš mojoj majci – setno konstatuje naša sagovornica.
Međutim, problemi sa zdravljem Rodike Ćajić iz Beča počinju još 2008. godine kada joj je odstranjena leva dojka i limfni čvorovi zbog malignog tumora dojke. Posle operacije podvrgnuta je seriji hemoterapija i zračenja.
– Pila sam i antiestrogen nolvadex. Proces je mirovao šest godina, onako kako to obično biva dok traje dejstvo antiestrogena koji se,u proseku, preporučuje pet godina – dodaje Rodika.
U julu 2013. javljaju se promene na drugoj, desnoj dojci: bradavica se uvlači i javlja se otok i upala dojke.
– Bečki lekari su hteli da mi vade isečak, ali nisam prihvatila. Plašila sam se jer kad su mi vadili isečak kod leve dojke, šest godina pre toga, vadili su ga bez anestezije. To me je mnogo bolelo i nisam mogla da se usudim da opet prolazim kroz taj pakao – naglašava Rodika.
Međutim, vremenom, gospođa Ćajić se sve lošije osećala: boleo je i vrat, i glava, leđa, ruka, a za Đurđevdan 2014. više nije mogla da se pomakne. U julu iste godine magnetnom rezonancom ustanovljeno je da ima metastaze.
– Za mene i moju porodicu to bio veliki šok. Dve nedelje pre toga moja ćerka Gorana je izgubila bebu, a kada su joj rekli za mene nije mogla da se povrati, bilo joj je mnogo teško. Samo je govorila: “Meni je moja mama drugarica, drug, sve mi je…” – priča ova emotivna žena.
Tada su se setili onih isečaka iz novina, pozvali su Ranku, sve joj ispričali i ubrzo počeli sa terapijom.
– Bez obzira na hemoterapije koje sam primala uz korišćenje Rankinog tretmana, super sam se osećala. Ali, da zlo bude veće, prilikom primanja jedne od hemoterapija, igla mi je probila venu, i ta rana se inficirala. Posle tri nedelje svakodnevnih previjanja lekari su, ipak, odlučili da taj deo mora da se operiše jer je infekcija bila jaka. Hemoterapiju nisu smeli da mi daju dok se rana ne zatvori – objašnjava gospođa Ćajić.
Dva meseca posle tog nemilog događaja Rodika je primila još četiri hemoterapije.
– Posle pete hemoterapije doktori nisu mogli da poveruju da na plućima nemam baš ništa. Čista su kao sunce – naglašava ponosno.
Metastaze na kostima su ostale, ali naša sagovornica ističe da nema bolove.
– Sve dobro funkcioniše. Pozitivna sam, borim se, ne predajem se – dodaje.
Ipak, jedan kratak period lečenja Rodika je, kako kaže, “upala u rupu”, nije imala snage, ali čim je videla da sve ide na bolje, psihički se preporodila.
– Naravno, promenila sam i ishranu. Kada sam počela sa Rankinom terapijom imala sam 103 kg. Od kada sam promenila način ishrane, naglo sam smršala. Pridržavam se uputstava, jedem uglavnom sirovu hranu. Sada sam mnogo pozitivnija, imam energije da se borim. Kada sam ugledala iznenađena i ozarena lica doktora koji ne mogu da veruju kako su mi pluća čista i misle da je to njihova zasluga, meni je mnogo bolje. Čak mi i metastaze na kostima miruju, ne povećavaju se – priča oduševljeno gospođa Ćajić.
I dok se njeni pacijenti raduju, strepe, dobijaju novu nadu i dobre prognoze lekara Ranka Vladić bdi nad njima i dan i noć i uvek je tu da ih posavetuje .
– Oporavak Rodike Ćajić je znak da se upornost uvek isplati! Njeni rezultati su više nego dobri, ali tek sad ne sme i ne treba da posustane! Promene na plućima smo brzo sanirali, što je veliki uspeh, jer se promene na plućima teško saniraju.
Sa kostima se još borimo, ali je i kratko vreme od početka primene terapije – naglašava čuvena fitoterapeutkinja i konstatuje:
– Obično se pacijenti “uljuljkaju” poboljšanjem nalaza pa terapiju počnu da koriste po svom nahođenju ili da prave pauze! Rodika mora da nastavi da primenjuje terapiju istrajno i dosledno! Ne sme da je prekida jer je organizam počeo da savladava bolest, a to može trajati i dve godine. Posle toga ćemo zajedno da proslavimo, uz njenu porodicu koja joj je veliki oslonac.